Тамара Брадић

Поштовани студенти, Обраћам вам се као родитељ, психолог, и неко ко се бави заштитом суштинских права деце и одраслих из једне трансдисциплинарне перспективе, посебно права на приватност и заштиту дечијих података у дигиталним окружењу, да имате у виду да је неопходно да се, када се за то створе неопходни услови, испитају нетранспарентни поступци увођења и коришћења дигиталних система у образовању, као и шири тренд обавезне дигитализације услуга у Србији. Да се испита начин на који су уведени Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), Јединствени образовни број (ЈОБ) и електронски дневник. Родитељима често нису пружене јасне и потпуне информације о томе који се подаци о њиховој деци прикупљају, у које сврхе, ко им приступа, коме се прослеђују и колико се дуго чувају. ЈОБ бројеви су додељивани деци, а родитељима су достављани приступни подаци за електронски дневник, без поступка који су могли да разумеју као тражење њихове информисане сагласности. Забринутост се односи и на обим података који се бележе: укључујући оцене, изостанке, понашање и податке о образовном, социјалном или здравственом статусу детета, као и на могућност њиховог повезивања. Потребно је утврдити који је правни основ за сваку врсту обраде, да ли се обрађују само подаци неопходни за одређену сврху, ко има приступ појединачним подацима и које су мере заштите примењене. Отворено је и питање приступа електронском дневнику путем мобилног телефона и из иностранства, укључујући начин пријаве и заштиту од неовлашћеног приступа. Важно је проверити и све друге дигиталне услуге које се уводе као обавезне за институције и послодавце, укључујући систем еБоловање. Грађанима и послодавцима мора бити јасно које обавезе прописује закон, какве су последице непоступања и како се штите осетљиви здравствени и други лични подаци. Такође је важно да јавност добије потпуне информације о најављеним дигиталним идентитетским решењима и њиховој планираној употреби. Ова забринутост није усмерена против технологије. Реч је о праву на приватност, информисаност и избор, као и о опасности да се дигитални системи постепено претворе у услов за рад, образовање, здравствену заштиту и приступ јавним услугама. Искуства других земаља показују колико је важно да се о обавезности дигиталних решења расправља јавно и да се унапред обезбеде јасне гаранције и друге алтернативне. У својим истраживањима указала сам на то да дигитално бележење и класификовање образовних података може да отвори питања праћења, вредновања и категоризације ученика. Тај образац сам описала као "меко бодовање". Не тврдим да су ЈИСП или електронски дневник истоветни кинеском систему социјалног бодовања; позивам на пажљиво испитивање начина на који се подаци о деци прикупљају, повезују и користе, као и на јавну расправу о могућим последицама. Циљ је да се ниједан податак о детету: образовни, здравствени, социјални или други, не уноси у дигиталну базу нити дели са другим лицима, установама или системима без претходног, јасног и информисаног обавештавања родитеља и одговарајућих законских гаранција. Захтевамо да се за сваку обраду која се заснива на сагласности она тражи унапред, посебно и разумљиво, а да родитељи могу слободно да је одбију. Када се обрада спроводи по другом законском основу, родитељима мора бити јасно наведено који је то основ, зашто је обрада неопходна и како могу да остваре своја права. Позивамо вас да подржите захтеве за: • независну проверу законитости и безбедности ЈИСП-а, ЈОБ-а, електронског дневника и начина на који се системи међусобно повезују; • јавно објављивање података о категоријама података, сврхама обраде, приступу, примаоцима и роковима чувања; • јасно обавештавање родитеља и делотворно остваривање њихових права у вези са подацима деце; • процену ризика и објављивање мера заштите, укључујући контролу приступа и поступање у случају повреде података;