На мјесту гдје је прије 242 године хиротонисан Свети Петар Цетињски. И онда неко каже да нисмо исти народ ☺️
У гостима код мог брата и племеника Вељка Ражнатовића.
Вељков ђед је из Ријеке Црнојевића, постојбине највећих српских јунака из Црне Горе. Наша села су свега пар километара удаљена.
Живимо за дан кад ће се Црна Гора вратити себи. Ако треба чекаћемо и хиљаду Видовдана.
Јавно се захваљујем Славиши Матићу из Беле земље код Златибора на људској помоћи на путу.
Видио је да стојим у зауставној траци поред поквареног аутомобила и одмах се зауставио.
Извадио је алат, подигао ауто на шлепу и ријешио ствар у рекордном року. Након завршеног посла, на моје питање “Могу ли да платим, или било шта учиним?”, одмахнуо је руком и рекао да се човјеку у невољи мора помоћи.
Потом је додао да је Бог велики јер је он свакако желио да ме упозна због борбе у Црној Гори, па је као поклон услиједила наша тробојка која је, без сумње, завршила у правим рукама.
Најзад, све ово сам написао да у мору ружних ствари освијетлим један лијеп примјер људске доброте која нам све више недостаје. Хвала, брате Славиша.
Ти си за мене јунак овог напорног и дугог дана.


