Унутар Београдске тврђаве се
крије тајни бункер?
Изграђен у Титово доба, ово подземно склониште представља скривено место на Калемегдану — подсетник је на то да Београд крије мноштво прича испод своје површине.
#србијаᛃ
1
2
161
Бег из бетонске коцке
▦▦▦▦▦▦▦▦
🏡 Викендица која није предалеко да вам буде напорна, а довољно далеко да заборавите на град.
📍 Совљак код Уба
✔️ 60 м²
✔️ Плац 14 ари
✔️ Асфалт до куће
✔️ Гаража
✔️ Мање од сат времена од Београда
Све то сада снижено на 35.000 €
Замислите први следећи викенд: роштиљ, хладовина, пријатељи и потпуни мир.
📞 064/598-26-52
#трендовиᛃ
Јапанска катсура (јапанско јудино дрво) све чешће се може видети и у нашим парковима и двориштима. Осим по својим нежним, срцоликим листовима, посебно је занимљива због необичног мириса који се јавља у јесен, када лишће почиње да мења боју и опада.🍁🍂
Током октобра и новембра, њени листови испуштају пријатан, сладак мирис који многе подсећа на карамелу, печени шећер или шећерну вуну.
За овај необичан мирис заслужно је природно једињење малтол, које се ослобађа током старења лишћа, а може се пронаћи и у мирису свеже печеног хлеба и карамелизованог шећера.🍫🍯
#трендовиᛃ
7
165
Замислите да питате србску
новинарку да ли је икада чула
за Николу Теслу.
Мајкл Кејн о Николи Тесли
у филму Престиж
#србијаᛃ
НЕ ОДРИЧИ СЕ СВОГ ПОРЕКЛА.
ТО ЈЕ ТВОЈЕ ПРАВО НАСЛЕЂЕ.
Валерија Бркљач
#трендовиᛃ
16.новембра 1914. године — пре тачно 112 година — почела је Колубарска, односно Сувоборска битка.
Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту дугом преко 200 km, на простору долине реке Колубаре и обронцима планина Сувобор и Маљен, на превасходно брдовитом терену.
Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.
Битка је у појединим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици, на српском фронту је до почетка јесени 1915. године завладало затишје.
По окончању битке долази до спорадичне епидемије тифуса, која ће добити велике размере почетком 1915. године.
#србијаᛃ
Србска женска народна ношња није била само одећа, већ огледало времена, краја и живота једне жене.
Сваки њен део – од кошуље, јелека и антерије, до прегаче, тканице, тепелука и опанака – имао је своје место, значење и лепоту.
Боје, вез, шаре и начин ношења преносили су традицију са мајке на ћерку и чували успомену на крај из којег је жена потицала.
Ова ношња је кроз генерације сачувала део србске културе, породице и народног стваралаштва.
Иако је данас ретко видимо у свакодневном животу, она и даље сведочи о умећу, стрпљењу и лепоти наших предака.
Огањ
#србијаᛃ
Идите кући и седите мирно.“ Ово је био одговор британског Министарства рата 1914. једној лекарки која је понудила да оснује женске пољске болнице.
Међутим, Елси Инглис се о ово упутство оглушила и ипак је основала Болнице шкотских жена, које су у најтежој ратној години спасиле на хиљаде српских живота.
У јесен 1915. остала је у Крушевцу са рањеницима и пала у заробљеништво. Чим је пуштена, са српском дивизијом запутила се у Русију.
Преминула је у новембру 1917, одмах по повратку у Енглеску.
У Младеновцу и данас стоји чесма подигнута у њену част.
#србијаᛃ
Вуна и њена веза са светом мртвих
У појединим старим религијским традицијама вуна је имала посебан ритуални статус. Према Херодоту, стари Египћани нису уносили вунену одећу у храмове, нити су је користили приликом сахрањивања покојника.
Слична ограничења забележена су и у орфичким и питагорејским религијским праксама, што указује на постојање посебних правила ритуалне чистоте.
У србском и ширем балканском фолклору вуна и предење јављају се у контексту погребних обичаја и веровања о загробном животу.
Етнолошка истраживања бележе обичаје остављања непредене вуне на гробовима, при чему се она симболички доводи у везу са душом покојника.
Оваква сведочанства указују на сложену симболику вуне, која је у појединим традицијама повезивана са границом између овоземаљског и оностраног света.
#давнинаᛃ
6
203
Невероватан тренутак када
је Новосађанин оборио
светски рекорд.
Инсерт из емисије
“Спортска хроника”,
15.03.1976.
#србијаᛃ
На Власини је откривена нова врста водоземца — власински планински мрмољак, најређи у Европи!
Знате ли да Србија од овог месеца има нову, званично признату животињску врсту?
Oво је новооткривена животињска врста која живи само на Власини и у њеној околини.
Зашто је ово откриће важно?
- Најређи је планински мрмољак у целој Европи.
- Живи на надморској висини од 800 до 1.630 метара.
- Већ испуњава услове да се нађе на Црвеној листи угрожених врста.
Ово је друго велико научно откриће на Власини ове године, након што је у априлу пронађена ретка мрка алга за коју се мислило да је изумрла пре 50 година. Чувајмо наше природне бисере!
#србијаᛃ
🎥 Џон Шиндлер-John Schindler,, бивши аналитичар и контраобавештајни официр у Националној безбедносној агенцији САД:
— Будимо искрени: Срби су у Сребреници извели класичну војну операцију! Џон Шиндлер је о овој теми написао и књигу, која је објављена годину дана пре него што је овај документарни филм угледао светлост дана.
#политикаᛃ
Немачки пропагандни снимак од 23. априла 1941. године приказује становништво Загреба како слави улазак немачких снага у други по величини град у Краљевини Југославији, који се догодио 10. априла.
Наратор затим говори о проглашењу Независне Државе Хрватске. Он прави грешку наводећи 10. април уместо 15. априла – датума када је Анте Павелић, који је проглашен за „Поглавника” (вођу) Независне Државе Хрватске, стигао из Италије.
Такође се појављује и Славко Кватерник, заповедник оружаних снага НДХ (Независне Државе Хрватске). Управо је он 10. априла у 17.45 часова путем радија прочитао проглас о оснивању нове државе.
Био је једна од кључних личности које су организовале и спровеле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима; због тога је 1947. године осуђен на смрт и стрељан у Загребу.
везана објава о вечитим тапшачима испод
teapawt.org/Endendini1/status/2122…
teapawt.org/Endendini1/status/1941…
#политикаᛃ
СРБИ И ТУРСКА ГЕНЕТИКА
Шта генетски подаци заправо показују?
Понекад се тврди да је вишевековна османска власт довела до масовног генетског мешања Срба и Турака. Међутим, доступни генетски подаци не поткрепљују ову тврдњу.
Заједнички генетски сегменти
У анализи коју је Александар Невски објавио на порталу *Порекло* (2018), просечан број заједничких генетских сегмената (у распону од 4 до 10 cM) изгледа овако:
🇷🇸 Срби – Срби: 4,00 сегмента
🇹🇷 Турци – Срби: 1,09 сегмената
Просечна дужина ових сегмената износи 4,95 cM, односно 4,92 cM.
Аутор такође напомиње да нису пронађени сегменти дужи од 10 cM — чак ни међу самим Србима. Он, међутим, појашњава да ова анализа има методолошка ограничења и да се не може, сама по себи, користити за израчунавање прецизног процента „турске ДНК”.
Мит о „праву прве ноћи”
Једно од објашњења које се понекад износи као узрок значајног генетског мешања јесте наводно „право прве ноћи” (*jus primae noctis*) — идеја да су властодршци или феудалци наводно имали право на сексуалне односе са супругама својих поданика у тренутку њиховог венчања.
Историјска истраживања, међутим, нису пронашла доказе који би потврдили постојање таквог права као систематске правне институције.
То, наравно, не значи да се сексуално насиље или односи између припадника различитих популација нису дешавали током ратова или у периоду османске владавине. Једноставно је неопходно правити разлику између:
• чинова насиља и догађаја који су заиста документовани;
• народних прича и предања;
• и постојања наводног, систематског законског права. Стога се прича о „праву прве ноћи” (*jus primae noctis*) не може користити као доказ о масовном генетском мешању Срба и Турака.
🧬 Још један важан податак
Студија аутора Јунусбајева (Yunusbayev) и сарадника (2015) је анализирана 373 појединца из 22 популације које говоре туркијским језицима. Показало се да савремене популације које говоре туркијским језицима углавном показују висок степен блискости са својим географским суседима. Стога, ширење туркијских језика не мора нужно да подразумева масовну замену локалног становништва.
Ово указује на важну разлику: језик, историјски идентитет и генетско порекло нису заменљиве категорије.
ИЗВОРИ
Александар Невски, „Срби и турска генетика”, Poreklo, 16. јун 2018.
Iain Mathieson et al., „The Genomic History of Southeastern Europe”, Nature, том 555, 201–203, 2018. DOI: 10.1038/nature25778.
Bayazit Yunusbayev et al., „The Genetic Legacy of the Expansion of Turkic-Speaking Nomads across Eurasia”, PLOS Genetics, том 11, бр. 4, e1005068, 2015. DOI: 10.1371/journal.pgen.1005068.
Jörg Wettlaufer, „The jus primae noctis as a male power display: A review of historic sources with evolutionary interpretation”, Evolution and Human Behavior, том 21, бр. 2, 2000, стр. 111–123. DOI: 10.1016/S1090-5138(99)00032-X.
#давнинаᛃ
Два дела која истражују древну историју Срба
*Древни народ Срби* — Радован Драгић
Ово дело се фокусира на старост српског народа, његов језик, етимологију и различите историјске трагове који бацају светло на порекло и континуитет српског присуства на Балкану.
*Није било сеобе Срба на Балкан* — Александар Шаргић и Александар Митић
Аутори доводе у питање традиционално тумачење доласка Срба на Балкан током 6. и 7. века, испитујући различите писане изворе који се односе на тај период.
Оба дела су изузетно богата референцама — ослањајући се како на стране, тако и на домаће изворе — и садрже бројне наводе из историјских докумената, истраживања међународних и српских научника, као и широку лепезу историографске литературе.
#србијаᛃ
У давна времена, оно што је данас традиционална албанска ношња, заправо је била српска народна ношња из области Старе Србије и торлачког краја.
Иван Јастребов је записао да је одећа Фанда — то јест, становника области Дукађин уопште — била готово идентична одећи људи из Мата, племена Шаља и других; носили су уске панталоне, беле капе и слично. Према његовим речима, реч је о чисто српском стилу облачења који потиче из давних времена.
Иван Јастребов (пишући о области Мат) напомиње да је село Лура било познато по изради ваљаног црног вуненог сукна, које се користило за израду *ђурдина* — познатог албанског одевног предмета, односно јакне кратких рукава са додатком који се могао подићи преко главе.
Постоји веровање да *Арнаути* (Албанци) носе овај одевни предмет као знак жалости за Скендербегом. Ово веровање је међу *Арнаутима* исто толико распрострањено колико и схватање међу Црногорцима да они своје капе (фесове) са црним ободом носе као знак туге и жалости након пада Српског царства у Боју на Косову пољу.
Јастребов сматра да је такво тумачење само плод маште родољуба који су преузели европски обичај исказивања жалости ношењем црне боје на покривалу за главу.
Црногорцима никада не би пало на памет да своју тугу због пада Српског царства изражавају везивањем црног платна око својих фесова.
#србијаᛃ
Чешка хроника у стиховима, такозвана Далимилова хроника (око 1310–1314)
Ово дело, које је на старом чешком језику написао анонимни аутор, представља најстарију хронику састављену на народном чешком језику.
Она обједињује историјска предања, политичке коментаре и легендарне приче о пореклу различитих народа.
Хроника започиње библијском причом — конкретно, повестју о Вавилонској кули.
Ослањајући се на Књигу постања, аутор описује пометњу језика и расељавање народа, при чему сваки народ заузима своју територију и развија сопствене обичаје.
У овом приказу помињу се и Срби. Аутор их повезује са крајевима које су насељавали Грци, наводећи да су се настанили у близини мора, пре него што су проширили своје присуство све до Рима.
Ова библијска прича служи као оквир за објашњење порекла различитих народа и њихових земаља. Хроника затим повезује то легендарно предање са пореклом Чеха, приписујући њихов долазак у Чешку (Бохемију) сеоби управо из тих крајева.
Идентитет аутора хронике никада није са сигурношћу утврђен. Иако се уз ово дело традиционално везује име „Далимил”, не постоје поуздани докази који би дефинитивно потврдили ко је аутор.
Најстарији сачувани рукописи потичу из 14. века. Међу значајним сачуваним примерцима овог старочешког текста налази се и рукопис који се чува у Кембриџу, а датира отприлике из средине 14. века.
Настала пре више од шест векова, ова хроника одражава епоху у којој су се библијска историја, усмена предања и различита тумачења прошлости преплитала у оквиру средњовековног историографског писања — што је у то време био уобичајен и широко распрострањен приступ.
#давнинаᛃ







