Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS) header
Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS) profile picture
Бања Лука
Joined June 2025
Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „СВЈЕДОК” ПРИКАЗАН ПРЕД ФРАНЦУСКОМ ПУБЛИКОМ У НИЦИ Документарни филм „Свједок”, аутора и редитеља Дениса Бојића, који говори о страдању српског народа током ратних дешавања деведесетих година прошлог вијека, приказан је пред бројном, претежно француском публиком у биоскопу „Варијете”, једном од најстаријих и најугледнијих биоскопа у историјском центру Нице. Пројекција је одржана у организацији Представништва Републике Српске у Француској, а присуствовали су јој Александар Сарађијан, представник градоначелника Нице, Ростислав Луков, представник Конзулата Руске Федерације за регион Азурне обале, Елизабета Александрова, конзуларни аташе Руске Федерације у Ници, као и представници Националне уније бораца Француске (Union nationale des combattants), организације која окупља бивше борце, ветеране, чланове њихових породица и све оне који су посвећени очувању сјећања на погинуле за Француску. Шефица Представништва Републике Српске у Француској Бојана Кондић Панић истакла је да је организација пројекције филма „Свједок” у Ници, након његовог представљања у Паризу, дио настојања Представништва да француској јавности приближи историјске чињенице и свједочанства о страдању српског народа. „Наш циљ је да филм и свједочанства која он доноси стигну и до оних који о ратовима на простору бивше Југославије знају мало или су о њима слушали само из једног угла. Зато нам је посебно важно што смо, након Париза, организовали пројекцију и у Ници, пред публиком коју су већином чинили Французи. Представништво Републике Српске у Француској настоји да кроз овакве догађаје отвори простор за упознавање са чињеницама које су недовољно присутне у француској јавности. Наша улога није само да организујемо пројекције већ и да успостављамо везе и стварамо прилике за разговор о темама које су важне за разумијевање српског историјског искуства”, поручила је Кондић Панић. Редитељ филма Денис Бојић захвалио је Представништву Републике Српске у Француској на организацији пројекције и свим присутнима, изразивши посебно задовољство интересовањем француске публике након приказивања филма. Бојић је том приликом упознао присутне и са радом Меморијалног центра Републике Српске, посебно са активностима систематског снимања, документовања и трајног чувања видео-свједочанстава о страдању српског народа. Бојић је нагласио да је нарочито важно што се приказивање филма није завршило одјавном шпицом, већ је настављено разговором у којем су гледаоци кроз бројна питања показали потребу да продубе своја сазнања о догађајима представљеним у филму. „Посебно ме радује чињеница да је француска публика, након што је погледала филм, осјетила потребу да поставља питања и сазна више о страдању српског народа. То показује колико је важно да наша свједочанства буду присутна у међународном простору и доступна људима који о овим догађајима до сада нису имали довољно информација. Свака оваква пројекција представља прилику да се о српском страдању говори на основу чињеница, докумената и непосредних свједочанстава”, истакао је Бојић. Предсједник Удружења „Француско-српски круг Ница – Азурна обала” Владан Радовановић нагласио је да публика на Азурној обали нема често прилику да се кроз документарне филмове и непосредне разговоре упозна са српском историјом, посебно са догађајима који су пратили распад Југославије. „Реакције публике након пројекције показале су да постоји велико интересовање за овакве садржаје. Француска јавност нема довољно прилика да се упозна са српском страном приче о распаду Југославије и ратовима деведесетих година. Зато је важно да овакви догађаји не остану појединачни, већ да постану редовна прилика за представљање српске историје и разговор са француском публиком. Интересовање које смо вечерас видјели потврђује да за то постоји стварна потреба”, истакао је Радовановић. Приказивање документарног филма „Свједок” у Ници дио је континуираних међународних институционалних активности Републике Српске усмјерених на приближавање истине о страдању српског народа свјетској јавности. Кроз документарни филм, историјску грађу и непосредна свједочанства, ове активности имају за циљ да чињенице о српском страдању постану доступне и разумљиве међународној публици те да српско историјско искуство добије своје мјесто у ширем простору међународне културе памћења. Историјско-документарни филм „Свједок” говори о страдању српског народа и раду специјалисте судске медицине др Зорана Станковића, који је радио на више од 50 масовних гробница широм бивше Југославије и обдукцијама више од 7.500 жртава. Његов рад представља јединствено свједочанство о размјерама страдања српског народа током ратова деведесетих година. Филм „Свједок” реализован је у копродукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
3
28
„НЕМА ВИШЕ НАШЕГ МИЋЕ“ – СВЈЕДОЧАНСТВО СЕСТРЕ МИРЈАНЕ О БРАТУ МИЛОДРАГУ СТАНОЈЕВИЋУ У понедјељак, 23. новембра, навршава се 35 година од погибије Милодрага Станојевића у Ловској, у Западној Славонији. Сјећање на брата, њихово дјетињство, ратне дане и трагични тренутак када је породица сазнала да га више нема, Меморијалном центру Републике Српске повјерила је његова сестра Мирјана Станојевић из Козарске Дубице.
4
14
262
„ НЕДОПУСТИВО ЈЕ ДА СРПСКА МАЈКА НА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ СИНОВИХ ОСТАТАКА ИДЕ У ФЕДЕРАЦИЈУ БИХ“ Горан Крчмар био је учесник ратних размјена заробљених војника и цивила, а потом и послијератне потраге за несталима.
1
6
51
680
Говори и о данашњем положају породица из Републике Српске које на идентификације одлазе у Федерацију БиХ, те сматра да Република Српска мора преузети одговорност за потрагу за преосталих око 1.600 несталих Срба.
1
1
19
Подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске, у недјељу 22. новембра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске, Spotify-ју и друштвеним мрежама.
1
18
МУП СРПСКЕ И МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ
3
31
451
Меморијални центар Републике Српске и Општина Брод покрећу заједничку иницијативу за подизање споменика мајци Миљи Зечевић – симболу страдања, снаге и достојанства српских мајки. memorijalni-centar.rs/inicij… #МиљаЗечевић #КултураСјећања
1
5
44
558
ОЦА СУ МУ ПРОНАШЛИ У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ: „НАУЧИО САМ ДА У СВОМ БОЛУ НЕ ТРАЖИМ МРЖЊУ” Свештеник Далибор Ђекић имао је само 12 година када је на православни Васкрс, 26. априла 1992. током напада хрватско-муслиманских снага на насеље Чардак код Дервенте, нестао његов отац Слободан.
1
23
1
106
1,577
У рату је изгубио и стрица Младена, који је погинуо са 20 година. Његов дјед, не могавши да поднесе губитак оба сина, неколико година касније одузео је себи живот.
1
9
93
Упркос трагедији која је задесила његову породицу, Далибор свједочи: „Ја научим да у том свом болу који је задесио мене и моју породицу, не тражим мржњу, већ да тражим смисао.”
3
44
СВЈЕДОК ВРЕМЕНА: МЛАЂО КАЛАЈЏИЋ ИЗ БИЈЕЉИНЕ, У СТОТОЈ ГОДИНИ ОСТАВИО СВЈЕДОЧАНСТВО О СТРАДАЊУ СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ Готово вијек животног искуства, сјећања на породичну трагедију и страдање у Другом свјетском рату, Млађо Калајџић из Горњег Магнојевића код Бијељине повјерио је Меморијалном центру Републике Српске. Рођен 16. октобра 1927. године, Млађо Калајџић као дјечак је преживио Други свјетски рат, али су ратне године за њега значиле и ненадокнадив губитак. Својим очима гледао је стријељање оца и мајке, а и сам се два пута нашао пред стрељачким стројем. Оба пута, Божијом вољом, избјегао је смрт. О породичној трагедији свједоче и фотографије Млађиних родитеља Саве и Петре Калајџић, чија су имена и портрети сачувани на спомен-обиљежју посвећеном борцима четничког покрета и жртвама фашистичког и комунистичког терора. Сачувана породична и документарна грађа додатно употпуњује Млађину исповијест и даје увид у судбину породице чију је трагедију преживио као дијете. И данас, док гази стоту годину живота, задржао је бистрину ума, добро памћење и интересовање за свакодневна дешавања. Током посјете и снимања свједочанства, Млађи је уручен и рођендански поклон, уз жеље за добро здравље и још много лијепих дана. Свједочанство Млађе Калајџића једно је од десетине свједочанстава које је Меморијални центар Републике Српске забиљежио на подручју Бијељине. Снимање је реализовано у сарадњи са Одјељењем за борачко-инвалидску и цивилну заштиту Града Бијељина. Забиљежена свједочанства, како из периода Одбрамебно – отаџбиском рата, тако и о страдању током Другог свјетског рата, биће дио аудио-визуелне базе Меморијалног центра Републике Српске, као трајни документ о личним судбинама, страдању и историјским догађајима, с циљем да сјећања непосредних свједока буду сачувана за будуће генерације. Меморијални центар Републике Српске позива чланове породица погинулих и несталих, ратне војне инвалиде, учеснике рата и непосредне свједоке ратних дешавања да подијеле своја свједочанства и допринесу трајном очувању сјећања на страдање српског народа. Заинтересовани се могу јавити путем имејл адресе [email protected] или на број телефона 051/222-999. Сачувајмо истину о српском страдању.
1
9
44
586
„ОЛУЈУ СУ СПРОВЕЛИ 1992. У ХЕРЦЕГОВИНИ, А 1995. У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КРАЈИНИ“
2
41
142
3,129
Кроз свједочење о Првој и Другој митровданској бици говоримо о историјском значају одбране Невесиња и Херцеговине, о људима који су стали у одбрану свога краја и цијени коју су за то платили.
1
9
102
Подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске, у недјељу 15. новембра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске и Spotify-ју.
5
52