Jasna Matic

Nemački mediji o smeni vlasti u Srbiji: Pobeda jeste istorijska, ali promena tek počinje Nemački mediji pobedu studentske liste na izborima u Srbiji opisuju kao prelomni trenutak , ali većina upozorava da izborni poraz Aleksandra Vučića još ne znači i demontažu političkog sistema koji je izgradio. U izveštajima Tagesschaua, Der Spiegela, DW-a, Frankfurter Allgemeine Zeitunga, Süddeutsche Zeitunga, taza i Deutschlandfunka ponavlja se ista osnovna slika: posle gotovo dve godine protesta, pokrenutih tragedijom u Novom Sadu, građanski bunt prerastao je u izbornu pobedu. Prema preliminarnim rezultatima koje navodi Süddeutsche Zeitung, studentska lista osvojila je oko 52,6 odsto glasova i mogla bi da dobije oko 140 od 250 mandata. Nemački javni servis ARD ocenio je da zemlja ulazi u „politički nepoznat teren“: protestni pokret sada treba da pokaže ume li da postane vlast. Nemačko izveštavanje ovu pobedu ne predstavlja samo kao smenu partije na vlasti. U prvi plan stavlja pitanje kako su studenti uspeli da objedine birače različitih političkih uverenja. WDR govori o „običnim građanima“ koji su izneli promenu, dok FAZ opisuje pobedu kao demokratski eksperiment čiji ishod još nije izvestan. U toj proceni važna je razlika između mobilizacije protiv vlasti i sposobnosti da se napravi održiva vlada. Upozorenje koje se najčešće ponavlja jeste da izborna pobeda ne briše nasleđenu kontrolu nad institucijama. Tagesschau navodi da je otvoreno ko će biti premijer i kako će se formirati vlada. taz ukazuje na mogućnost da izborna procedura i prigovori uspore konstituisanje parlamenta, kao i na činjenicu da su u državnim institucijama i dalje brojni kadrovi povezani sa SNS-om. Zato se u nemačkim komentarima „smena režima“ ne tretira kao završen događaj, već kao proces koji tek treba da prođe kroz parlament, administraciju, pravosuđe i policiju. Posebnu pažnju dobija medijski sistem. DW opisuje dugogodišnju prednost provladinih televizija i navodi podatke BIRODI-ja prema kojima je Vučić u završnici kampanje na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću uglavnom prikazivan pozitivno, dok je studentska lista pretežno predstavljana negativno. Posle pobede, u fokusu su očekivanja za promenu javnog servisa, regulatora i načina raspodele novca za medije. DW-ov tekst, međutim, beleži i upozorenje da se pritisak na provladine medije ne sme pretvoriti u političku odmazdu ili zamenu jedne kontrole drugom. Nemački mediji ujedno otvaraju pitanje odgovornosti Evropske unije i Berlina. Süddeutsche Zeitung prenosi kritike studenata da su evropske institucije i nemačka politika godinama davale prednost stabilnosti i ekonomskim odnosima sa Vučićevom vlašću, iako su problemi demokratije i medijskih sloboda bili poznati. To je važan deo šire priče: izborna promena u Srbiji mogla bi da preispita i politiku Zapada prema Beogradu, a ne samo odnose unutar Srbije. Ipak, pobeda studentske liste ne tumači se kao automatski zaokret Srbije ka EU. Süddeutsche Zeitung i taz ukazuju na rezervisan odnos dela pokreta prema Briselu i Berlinu, protivljenje sankcijama Rusiji i nacionalističke stavove prisutne u heterogenom pokretu. To znači da bi nova vlast mogla da bude proevropska u zahtevima za vladavinu prava, a istovremeno oprezna ili nesaglasna sa EU u pojedinim spoljnopolitičkim pitanjima. Glavna poruka nemačkog medijskog izveštavanja zato nije da je Srbija već rešila pitanje demokratije, već da je otvorila mogućnost za to. Izborni rezultat je pokazao snagu građanske mobilizacije i zamora od dugogodišnje vlasti. Sledeći test biće da li pobednički pokret može da očuva unutrašnju raznolikost, formira delotvornu vladu i obnovi institucije bez političke osvete. Promena vlasti može da se dogodi izborne noći; promena sistema mora da se dokaže posle nje.