Rotkvarija (@rotkvarija9) header
Rotkvarija (@rotkvarija9) profile picture
Joined December 2015
Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)Photo by Rotkvarija (@rotkvarija9)
Патријаршијски грб из 1745. патријарха Арсенија IV Шакабенте, предводника Друге велике сеобе Срба, са грбом Илирије у средишњем делу. Арсеније IV носио је титулу: „Архиепископ пећки, свих Срба, Бугара, Западног Поморја, Далмације, Босне, обе стране Дунава и целог Илирика.“
2
37
2
249
4,027
„Срби који су у већини били поданици Источног царства узимаху име према разним покрајинама које су настанили, а највише њих се називало Неретванима и Босанцима.“ Иван Лучић, Повијесна свједочанства о Трогиру, 1674. година О подели Далмације
7
18
135
2,120
"Ја кнез Гргур Вукосалић дајем на знање сваком да по наговору злог човека поставих пред Стоном на Заблатку царину. Ко год иде у Стон, било Дубровчанин или Влах или Србин или ко други, и такође из Стона, да плаћа царину" Повеља из 1418. у којој кнез Вукосалић помиње Србе из Босне.
6
19
140
3,104
Стећци некрополе у Врањевом Селу познате као „Некропола кнежева Николића“. Николићи су били владари средњовековне жупе Жаба и директни потомци кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. У 14. в. када је Босна завладала њиховим крајем постали су чланови босанског великашког збора.
1
21
160
3,063
Грб са представом орла сачуван је на печату кнеза Гргура из 1418. год. као и на стећку кнеза Петра Николића из XIV века, у некрополи у Врањевом Селу. Данас се исти мотив налази на грбу Неума, а многи га представљају као белог голуба, иако је јасно да је реч о грбу Петра Николића.
2
5
64
915
На некрополи Врањево село, на којој се налази гробље Николића, где је поред жупана Николе, праунука кнеза Мирослава и осталих чланова породице сахрањена и Катарина Котроманић сестра Стјепана I, 2004. године је утврђено да је број стећака у односу на попис из 1985. мањи за 86.
1
7
55
693
Након смрти деспота Јована Бранковића, његова удовица Јелена позвана је на двор како би чула ко је именован за српског деспота. На двору у Будиму она 1503. издаје повељу Хиландару у којој се потписује: „У Христа Бога благоверна госпођа Јелена, милошћу Божијом деспотица Србима.“
1
25
1
171
3,143
Када је 1504. именован деспот Иваниш, који је био римокатолик, брак са деспотицом Јеленом је склопљен два месеца касније због њеног отпора. Млетачки посланик пише да се онесвестила док су је краљ, краљица и барони чекали у великој сали двора где је требало да се обави венчање.
2
1
26
643
Када је у бици код Кошица 1491. командант српске коњице Дмитар Јакшић затражио и добио дозволу краља Владислава да изазове на двобој некога из табора принца Алберта, изазов је прихватио татарски вођа Каукут. Јакшић му је мачем одрубио главу, пошто су претходно одбацили копља.
6
34
363
11,061
Дубровчанин Туберон помиње двобој и описује изглед српских штитова. Он пише да су Трачани, како назива Србе, на њих лепили говеђу кожу исечену на траке, постављајући је унакрсно, а затим додавали стакло и лепак, чиме су штитове чинили непробојним. Преко свега навлачили су кожу.
1
5
98
1,788
Натпис фра Вите из "Котора, града краљева", као и натпис на капителу стуба у наосу на ком пише "Срђ грешни", говори да су градитељи Дечана били људи из српских приморских крајева које је ангажовао краљ Стефан Дечански.
Decani church. One of the great Serbian Lies is that the Orthodox churches were Serbian. Well, they weren't. In the photo you see Orthodox Albanians. There is no such thing as "Serbian Orthodox churches". Serbia bought the idea of a "autocephalous church" in the 1920s.
11
14
197
3,714
У књизи Јакова Крајкова из 1572, каже се да су мошти Св.мученика Сергије и Вакха, "два друга верна у Христу", пренешена у Венецију из "Српске земље". Због тога је име Срђ, српска верзија имена Сергије, било популарно у крајевима између Дубровника и Скадра. Дечани, Срђ грешни.
1
29
655
У Дубровачком архиву сачуван је податак да се на Божић 1435. у Приштини, за време владавине деспота Ђурђа, организовао турнир у скидању рукавице копљем. Догађај је остао забележен јер је међу учесницима дошло до туче, током које је потегнуто оружје. Витез на коњу, Зачула 15. в.
4
33
317
7,318
„Гроб мајстора Михе, клесара из Бара, који је направио клаустар са свима својима.“ Латински натпис на најстаријем надгробнику клаустра Мале браће у Дубровнику, који говори да су га подигли људи из Србије, на челу са фра Витом и Михом Брајковим, по завршетку градње Високих Дечана. teapawt.org/rotkvarija9/status/210…
4
11
125
3,543
Самостан Мале браће су осликали исти фрескописци који су радили на Високим Дечанима. Међу првима сахрањеним у цркви био је и Тома Павле Томин, који је 1329. на двору Стефана Дечанског у Штимљу саставио тестамент у коме је изразио жељу да буде ту покопан.
1
1
52
1,059
У фебруару 1349. клесар Јован, потписао је да ће радити у радионици годину дана, осим оних дана када се враћа у Србију (Sclavonia) да сакупи своје жито. Константин Јиречек је претпостављао да је градитељ Јован дошао из Требиња.
2
24
451
Фреска из 1620. године паштровског манастира Градиште, на којој је поред Св. Николе, приказан портрет Стефана Дечанског. Поред Немањића осликан је и последњи паштровски кнез Стефан Штиљановић. У манастиру је припреман и први српски буквар, који је штампан 1597. године у Венецији.
7
35
1
241
4,466
Фреска храма Успења Богородичиног манастира Градиште, чији су ктитори били људи из Паштровића и Црне Горе, како стоји на ктиторском натпису. На фресци насталој 1620. године, заједно са осталим Немањићима, приказани су цар Урош и његова мајка, царица Јелена, као краљ и краљица.
1
3
53
1,041
Када су се Паштровићи 1423. потчинили Млецима имали су право да бирају кнеза и суде по старим обичајима и законима. Они су користили законе цара Душана, прилагођене њиховим потребама. Слично је било и у Грбљу, где је у 18. в. састављена књига закона на основу Душановог законика.
4
28
250
4,545
Пераст
Да су Пераштани користили делове Душановог законика говори акт из 1624. г. „ Ако би онај који би кога увредио, остао неповређен и ако би се доказало са два сведока да је увредио ближњег непристојним речима, нека га веће осуди по законима краља Стефана као да је убио увређенога ”
1
30
801