Ne, Novače, deo si dijaspore a nisi nas nedvosmisleno podržao. U stvari, nisi nas baš nikako podržao. Dijaspora se dve godine borila da se glas studenata čuje u svetu. Pisali smo političarima, dovodili novinare i televizije, skupljali novac, organizovali skupove, uzimali odmore da putujemo u maticu i dočekivali studente kod nas kao najrođenije. Mi smo obični ljudi. Svako je dao koliko je mogao. Tvoja jedna reč otvorila bi vrata na koja smo mi mesecima kucali. Decenijama smo te gledali kako rasteš na terenu, prolaziš kroz različite faze, pružaš podršku različitim političarima (!), opcijama (!) i ljudima. Na terenu si uvek bio najmoćniji. Bio si naša dika. I sve vreme smo navijali za tebe kao da nema sutra. Ali kada je trebalo otvoreno stati uz studente i građane koji se bore za slobodnu Srbiju, tvoja nedvosmislena podrška je izostala. Zato, Novače, nije red da sada, kada je pobeda tu, govoriš o podršci koju nismo glasno čuli kada je bila najpotrebnija. Mi ne znamo ni gde si glasao. Ja sam javno, pred kamerama nemačkog prvog TV programa. Na terenu si bio šampion. Ali van terena, Novače, danas ostavljaš utisak samo još jednog od onih koji se priklanjaju pobedničkoj strani. A mi kao društvo moramo jednom zauvek prestati da slavimo one koji se priključuju tek kada je pobednik poznat. Jer podrška pobedniku nije isto što i hrabrost da staneš uz nekoga dok još može da izgubi. Ako želimo suštinsku promenu ovog društva, moramo prestati da mešamo te dve stvari. I da imamo stav i prema sopstvenim (bivšim) idolima. @DjokerNole