Predrag Brajovic

Узгред буди речено, ја нећу да Србијом влада нити Вучић нити Ђилас. Ја хоћу да Србијом владају закони. То је моја партија. – at Belgrade, Republic of Serbia

КО ЈЕ ТУЖИЉА ВРХОВНОГ ТУЖИЛАШТВА НАТАША КРИВОКАПИЋ, КОЈА ЈЕ ДОШЛА У КОНТРОЛУ ВИШЕГ ТУЖИЛАШТВА НЕНАДА СТЕФАНОВИЋА, А ЗА КОЈУ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ КАЖЕ ДА МУ ЈЕ СЛАЛА СКОРО ИЗЛИВЕ ЉУБАВИ? У контролу Вишег БГД тужилаштва дошла је, између осталих, Наташа Кривокапић. Она је тужиља Врховног јавног тужилаштва. Зашто њу издвајам између тужилаца које је Загорка Диловац тамо послала (мада, могао бих и неке друге)? Ствар је у томе што је Наташа Кривокапић претходни шеф Вишег БГД тужилаштва. Под њеним мандатом, а без сумње и утицајем, што се види у њеним медијским иступима у вези са предметима, одбачена је пријава за Савамалу, ухапшен је узбуњивач Александар Обрадовић из Крушика како би се “држава” заштитила и држан је у притвору месецима, прикривана смрт Владимира Цвијана, одбачена пријава против Синише Малог и његова 24 стана, угашена истрага у вези са падом хеликоптера. Хоћу рећи да је Наташа Кривокапић дубоко коруптивна тужиља који је сада дошла да контролише корупцију у свом некадашњем тужилаштву. Ово је све, у ствари, обрачун клана Загорке Доловац са кланом Ненада Стефанновића, никакво спровођење дуго очекиване правде. Отприлике, као да сте послали Дарка Шарића да контролише да ли Лука Бојовић шверцује дрогу. P.S. За моју наклоност према овој тужиљи и праћење њеног рада није без значаја да је Наташа Кривокапић у мом предмету фалсификовала једну исправу, сачинила допис који је лажан, у погледу чињеница истраге, за шта сам поднео кривичну пријаву.

ЗАШТО СМО ПОБЕДИЛИ? На доњој слици је сажетак. На њој су, недвидљиво, и моја сестра, и сестрична, и сестрина кума, и мој син, и сви они који су одвојили део свог живота за заједничко добро. Тако изгледа објашњење у слици. А у речима? Најбоље објашњење у речима које сам до сада прочитао написао је Никола Спасов, експерт за стратешку комуникацију из Македоније. Преносим га од речи до речи, са налога Mihajlo Popesku et visokodrustvo. Подебљања и курзив су моји. “Gledam upad u Informer, pa mi pade na pamet nešto o čemu sam razmišljao odavno. A to je da će Vučić izgubiti od sopstvene propagande. Narodu Srbije je svakako bilo preko glave kriminala, korupcije, neodgovornosti i svih posledica 14 godina vlasti. Ali jedna od najvećih pokretačkih snaga mobilizacije bila je stalna izloženost Vučićevoj propagandi i njegovim medijskim poltronima koji su trovali narod danju i noću. Ne govorim samo o klasičnoj političkoj propagandi, laganju, manipulaciji informacijama ili veličanju vođe. Toga ima u mnogim zemljama i nije ništa neviđeno. Njegova propaganda je bila jedinstvena jer je dovela do potpune estradizacije politike preko starleta, kojekakvih plaćenika, stalnog uništavanja civilizovanog dijaloga u društvu i opevanja proseka i primitivizma. Godinama se u srpskim medijima stvarala paralelna realnost. Nacionalne televizije, tabloidi i političke emisije namenski su pretvoreni u rijaliti programe. Vučić nije koristio propagandu samo da bi kontrolisao politiku, već da bi promenio standarde čitavog društva. Za propagandu u Srbiji slobodno se može reći da se graničila sa psihološkom torturom. Ljudi mogu dugo da trpe lošu vlast. Mogu da se naviknu na korupciju, nepravdu, partijsko zapošljavanje, pa čak i na političku aroganciju. Ali kada im svakodnevno vređaš inteligenciju, kada im pretvaraš javni prostor u septičku jamu i kada im poručuješ da je primitivizam nova društvena normalnost, počinješ da stvaraš gađenje. A gađenje je sasvim drugačija politička emocija od nezadovoljstva. Nezadovoljan građanin traži bolju vlast. Zgadjeni građanin želi da nestane ceo sistem koji ga svakodnevno ponižava. Studentski pokret je uspeo da mobiliše tako širok otpor ne samo zato što je ponudio alternativu Vučiću, već zato što je svojom pristojnošću, dostojanstvom i solidarnošću postao potpuna suprotnost svemu što je njegova propagandna mašinerija godinama promovisala. Ironija je u tome što je propagandna mašinerija nastavila da radi punom parom čak i kada je već postajalo očigledno da stvara kontraefekat. Na kraju, Vučić je postao žrtva sopstvenog političkog proizvoda.”

ВРХОВНИ ТУЖИЛАЦ/ГЛАВНИ ТУЖИЛАЦ ТОКа Најважнија позиција у будућој власти јесте ВРХОВНИ ТУЖИЛАЦ/ГЛАВНИ ТУЖИЛАЦ ТОКа. Не премијер, не министри, не посланици. Тужилаштво је канцер нашег безакоња, тачка из које се шире све метастазе. Од њега све иде, од тога да нас некажњено туку и развлаче по институцијама, до тога да не реагују на кривичне пријаве и некажњено нас пљачкају. Зато на чело тужилаштва мора доћи неко ко је и ЕФИКАСАН и СПОСОБАН. Кључно је да на важним позицијама у тужилаштву не буду људи из досадашњег система тужилаштва. Зашто? Зато што су махом сви они увезани, свако сваком нешто дугује, а колега који зна да овај поред њега чини кривична дела не покреће кривични прогон јер су другари са ходника, кафе, славе или дечјих рођендана. Готово сви они, у тужилаштву, знају ко је где зажмурио. Једнако их је толико који гаје чиновнички, послушнички менталитет и жељу да се не замерају, да не "таласају", препуштајући се сигурности државне службе и толерисаном нераду. Ефикасних а уз то поштених, професионално компетентних и паметних, у правосудној струци нема довољно. Ја увек, у позитивном светлу, истичем пример Ивана Нинића, као кандидата за место најважнијег тужиоца (то може бити и онај тужилац из ТОКа). Он се доказао и као способан, и као ефикасан и као одан преокрету Србије. На узор њему (будућем тужиоцу) и свима нама, Лаура Ковеши је у Румунији за 5 година мандата у затвор послала 4.500 функционера и партијских бизнисмена, уз 90% успешности гоњења (мера да ли суд пресуди по предлогу тужилаштва). Наш најважнији тужилац мора у затвор послати бар 1.500 људи у сличном периоду, подржан од можда 50 тужилаца и 150 полицајаца који директно њему одговарају. Само они који су суштински упућени у стање у нашем правосуђу знају колико је тешко спровести ово што горе кажем, и то, само ако и кад за овај преокрет добијемо прилику. Добили смо је. И не смемо је пропустити.

СЛАВИТЕ! Залсужили сте, сви! А сутра... Од сутра већ памтите, да нема важније институције у Србији од правосуђа, од тужилаштва и судова. Све друге институције долазе после њих. Хвала многим судијама које су спасавале да се држава потпуно не распадне, нарочито онима из Вишег суда у Београду. А у тужилаштву, немате коме рећи хвала, већ се сада брините ко ће попунити сва та упражњена места коруптивних тужилаца. Иван Нинић, Милимир Лукић, Бојана Савовић -- то су људи који нам, уз многе друге часне а скрајнуте, могу донети препород. Они су ризиковали свој положај, егзистенцију, нормалан живот. Напуните вечерас срца. Сутра већ крените да пуните Забелу.

ПРВО СУ ИХ УБИЛИ НАДСТРЕШНИЦОМ, ДАНАС ИХ ВУЧИЋ УБИЈА ПОМИЛОВАЊИМА Бивши председник вратио је живот онима који то нису заслужили. Они неће отићи у затвор за злочине и крађу коју су починили, а која је шеснаесторо људи одвела у смрт. Ми више немамо своју државу. Њу нам је узео Вучић. Ваша кућа, стан, имање, ваши су само зато што их још увек неко из СНС картела није пожелео. Сутра ће неки СНС црв силовати вашу ћерку, а Вучић ће га спасити затвора. Ваше дете, супружник, родитељ страдаће у несрећи коју је изазвала грамзивост СНС моћника, а они ће бити помиловани. Ваша кућа и стан урушиће се у темеље СНС пројекта, и нико за то неће одговарати. Вас ће прегазити надрогирани функционер власти који неће бити кажњен а он ће платити другог да робија за њега. Држава нам се претворила у провалију, а свакодневица у ниску и подлу лаж. Све је у овој земљи лаж: од економског тигра преко институција до изборног истраживања. Ако нас изађе довољно, као никада пре, та лаж ће бити побеђена.

Тја. И 15. марта и данас стајао сам на приближно истом месту. Данас, немам двојбе, био је у том реону више људи него 15. марта ("Митићева рупа", Београдска, Његошева у правцу Каленића). Нема увида за друге делове простора који је заузео митинг. Ово што сам ја видео, било је сјајно. Ширите што више слике са митинга, да допру до оних који га нису ни видели, ширите по FB и Ig друштвеној мрежи.

P.S. Да не буде забуне, оно горе што сам написао није никакав мој досетљиви, паметујући трактат, већ сажетак неких премерених феномена у политичком опредељивању гласача, о чему сам писао, на другом месту, још 2017. године. Професионалци би се можда могли досетити о којим радовима је реч. Колики је био, при појединим политичким изборним циклусима у Европи, премерени ефекат оних горњих сила? Једном приликом чак десетак процената. Колики може/ће бити код нас? Не знам, али сам сигуран да је ватра тих чистилишта упаљена.